Pod pojmom ishrana podrazumeva se unošenje različitih supstanci organske i neorganske prirode u organizam, koje služe za obnavljanje i izgradnju ćelija i tkiva i koje oslobadjaju energiju koju koristi organizam. Sve te supstance zovu se jednim imenom hranljive materije.

Hranljive materije prema poreklu dele se na organske i neorganske.

U organske hranljive materije spadaju:

    ugljeni hidrati (šećeri)
    masti
    belančevine
    vitamini

U neorganske hranljive materije spadaju:

    mineralne materije
    voda

Piramida ishrane

Energija koju oslobadjaju hranljive materije koristi se za rad unutrašnjih organa, održavanju telesne težine, metabolizam, za obavljanje umnog i fizičkog rada, za rastenje i obnavljanje istrošenih tkiva.

Hrana održava život i pokreće društvo i pojedinca. Bez hrane ne mogu rasti niti se razvijati ni biljka ni životinja ni čovek. Ona ima sposobnost da upravlja biohemijskim procesima na ćelijskom nivou, tamo gde počinje i završava se sve ono što je vezano za zdravlje. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje. Grčki lekar Hipokrat je jasno izrazio misao da "medicinska znanost ne bi uopšte bila otkrivena, niti pronadjena i ne bi postala predmet istraživanja, kada bi isto jelo i piće odgovaralo i zdravom i bolesnom čoveku". To znači da bez hrane nema zdravlja ni napretka ni jednom živom biću. Očit primer je bolest dece u afričkoj državi Gani poznata danas u svetu pod nazivom KWASHIORKOR. Naime odojčad su ostala bez belančevina koje dobijaju majčinim mlekom, čim su ih majke prestale dojiti. Obolevala su i umirala. Proteini iz majčinog mleka osiguravali su toj deci rast i razvoj, a čim su prestala dobijati majčino mleko obolela su od teške malnutricije i umirala.

Hrana se tu pokazala kao pravi lek koji sprečava bolest i leči je.

Danas se tačno zna da deficit pojedinih hranljivih materija, proteina, masti i ugljeni-hidrata (makronutrijensi), kao i deficit vitamina, minerala i vode (mikronutrijensi) može uzrokovati bolest. Ali isto tako i neumereno uzimanje nutrijenasa može biti uzrok mnogih bolesti povezanih sa gojaznošću i hipervitaminozama.

Iz navedenog vidimo da ishrana ima važnu ulogu u rastu i razvoju organizma od perioda odojčeta pa do pozne starosti. Stoga treba da razvijamo i negujemo pravilne navike u ishrani još od ranog detinjstva, kako bi u kasnijim godinama izbegli pojavu bolesti.

10 ZLATNIH PRAVILA DA BUDETE FIT ( ZDRAVI I VITKI)

1.REDOVNA ISHRANA

Obroke  ne smete preskakati.Organizam će najbolje funkcionisati ako imate 3 glavna obroka i 2 medju obroka.Ovo pravilo važi čak i kada držite dijetu.

2.RAZNOVRSNA HRANA I HRANA BOGATA VLAKNIMA

Treba umereno konzumirati   posna mesa i ribu,posne fermentisane mlečne proizvode kao što su jogurt i kiselo mleko i mladi posni sir. Ali akcenat svakako treba staviti na  povrće i sveže voće kao i sveže sokove od povrća i voća. Ono osim vitamina sadrži i vlakna koja u kombinaciji sa vodom doslovno sagorevaju masnu hranu. Prednost  takodje dati hlebu i testeninama od integralnog brašna. Najmanje jednom do dva puta nedeljno konzumirajte pasulj,grašak ili sočivo jer su bogati proteinima i korisnim ugljenim hidratima.

Lešnik, badem i orah daju  energiju i osećaj sitosti. Sadrže značajne amino kiseline,vitamine grupe B kalcijum ,magnezijum i cink kao i nezasićene masnoće. Zbog svoje kalorijske vrednosti  treba ih koristiti umereno,najbolje kao međuobrok. Posebno treba istaći značaj ovsenih proizvoda jer su bogati vlaknima, gvoždjem i folnom kiselinom. Balasne materije daju dugo osećaj sitosti i snižavaju holesterol u krvi.

3.VODA

Konzumitanjem dovoljne količine vode i nezasladjenih biljnih čajeva (do2l dnevno) olakšavate organizmu izbacivanje toksina koji doprinose sakupljanju masnih ćelija.Vodu nije dovoljno piti samo kada osetite žedj.Vodu treba konzumirati u gutljajima tokom celog dana i najbolja je kada je sobne temperature.

4.ŠETNJA I VEŽBE

Koliko god da radite,sigurno je da postoji vreme koje možete posvetiti sebi i svom zdravom  telu i izgedu.Kakvi god da su vremenski uslovi,šetnja će vam uvek pomoći da se opustite.

5.VITAMINI

Najzdravija  varijanta  je da C vitamin i kao i sve druge vitamine unosite kroz ishranu,ali kako je to često nedovoljno  dozvoljen je unos prirodnih dodataka bogatih antioksidantima .

6.SMANJITI UNOS MASNOĆA ŽIVOTINJSKOG POREKLA

Izbegavati  prženu hranu, preradjevine,masna mesa i punomasne sireve,maslac, margarin i kajmak.Posebno se preporučuje hladno cedjeno maslinovo ulje jer obiluje višestruko nezasićenim masnim kiselinama koje štite srce i krvne sudove.  

7.SMANJITI POTROŠNJU ZASLADJENE HRANE I PIĆA

Izbaciti beli šećer iz ishrane i zameniti ga prirodnim zasladjivačima kao što su med, malteks, stevia ili fruktoza.Ne koristiti  zasladjena i gazirana pića.Tamna , crna čokolada je zdravija od mlečne.Sadrži manje šećera, ali i teobromin, supstancu koja pozitivno utiče na raspoloženje.Prednost takodje dati suvom vocu (ne kandiranom), posnim kolačima i biskvitima od celog zrna žita,zasladjenim prirodnim zasladjivačima.

8.KONZUMIRATI MANJE SOLI

Namirnice za koje se smatra da imaju dosta soli su mesne preradjevine,koncentrati za supu,začinski dodaci jelima,sirevi,zasoljene grickalice,itd.

9.KONZUMIRATI UMERENE KOLIČINE ALKOHOLNIH PIĆA

Prava mera je zlata vredna.Muškarcima se preporučuje  najviše dve čaše vina ili piva dnevno ili jedna čašica žestokog pića.Ženama je dozvoljena upola manja doza.

10.ZABORAVITE  CIGARETE

Ako prestanete sa pušenjem i taj porok zauvek zaboravite, organizam će vam biti zahvalan, a vaše lice i koža će opet blistati.